Bajka o ribaru i ribici (ruski: Сказка о рыбаке и рыбке) je priča ruskog književnika Aleksandra Sergejeviča Puškina, napisana 1833. godine. Priča je zasnovana na bajci O ribaru i njegovoj ženi koju su objavila braća Grim u svojoj zbirci sabranih narodnih priča, ali Puškinova bajka ima i dosta elemenata ruske narodne bajke Pohlepna starica.
Analiza
Bajka govori o siromašnom ribaru koji je jednom ulovio zlatnu ribicu. Ona ga je zamolila da je pusti, a zauzvrat će mu ispuniti bilo kakvu želju. Starac je bio dobar i skroman, pa je pustio ribicu bez i jedne želje, ali kada je to čula njegova žena, poslala ga je da traži najpre samo korito, a onda, kako je postajala pohlepnija, sve veće i sebičnije želje. Tako je bilo sve dok starica nije preterala, pa joj je ribica uzela sve što joj je do tada bila dala.
Pouka ove priče je jasna. Govori da čovek treba da bude srećan s onim što ima, a kada mu se već nešto daje, ne sme da gleda poklonjenom konju u zube i mora da bude zahvalan na onome što je dobio. Ali pohlepa je očigledno jaka ljudska osobina koja se odbije od glavu. Bezobzirna starica je zbog svoje pohlepe izgubila sve poklone koje je iskamčila, umesto da je bila zahvalna na onome što je dobila.
Tema priče je večita borba između dobra i zla ili, tačnije, između skromnosti i pohlepe. Naravno, u ovoj priči je pobedila ribica koja nije dozvolila da je se iskorištava, a pohlepna starica je ostala bez svega. Starac, koji je takođe ostao bez svega, ipak nije bio nesrećan, jer on nipošto nije želeo ništa od toga. Još u početku je bio zadovoljan s onim šta je imao, koliko god to bilo siromašno i skromno.
Ova priča deo je detinjstva gotovo svakog deteta. Motiv zlatne ribice uveden je u popularnu kulturu kao simbol ispunjenja želja, a nebrojeno je puta korišten u književnosti i općenito umetnosti. Sama Puškinova bajka adaptirana je u balet u 19. veku i operu početkom 20. veka, oba u ruskoj produkciji. Kasnije su usledeli animirani i igrani filmovi, kao i brojne pozorišne i lutkarske predstave.
Elementi dela
Vrsta dela: bajka pisana u stihovima
Mesto radnje: obala i more
Vreme radnje: neodređeno
Tema: pohlepa starice da joj zlatna ribica ispunjava sve želje
Ideja: čovek ne sme da bude pohlepan jer se može desiti da ostane bez svega
Sadržaj prepričano
Trideset i tri godine stari ribar i njegova žena živeli su siromašno. U staroj i raspadnutoj kolibi od gline i pruća na obali sinjeg mora, a provodili su dane ponizno i usamljeno. Starac je često išao loviti ribu da bi on i žena imali šta da jedu, a starica je prela i kuvala ručak.
„U dalekoj zemlji nekoj,
iza brda, iza gora,
na obali sinjeg mora,
koliba je jedna bila,
vrlo stara, trošna, bedna.
U njoj živi deda stari
krpi mrežu i ribari,
a baba mu ručak kuva
i kolibu ona čuva.“
Jednog dana, starac je išao na more u ribolov. Kad je bacio svoju mrežu, ona je bila prazna. Zabacio je još jednom i desilo se isto – mreža je opet bila prazna. Kad je bacio mrežu i treći put video je da je uhvatio malu zlatnu ribicu.
„Neobična riba neka,
gleda u nju s čudom deda.
Velika je pola hvata,
a sjaji se ko od zlata.“
Kad ju je video u svojoj mreži, ona je progovorila ljudskim glasom. Molila ga je da ju pusti, a ona bi mu ispunila svaku želju.
„- Šta god tražiš, ja ću dati,
samo me u more vrati.
Ispuniću želju tvoju
– bilo koju…“
Starac je bio dobar i skroman, smilovao joj se i vratio ju nazad u more bez da je zaželeo želju. Ali kad je njegova žena čula za ceo događaj, izgrdila ga je i zahtevala od njega da se vrati nazad do mora, nađe zlatnu ribicu i poželi novo korito jer joj staro curi.
Starac je hteo da udovolji svojoj ženi pa je otišao do obale mora. Primetio je da je more veoma nemirno. Pozvao je zlatnu ribicu i ona mu ispuni njegovu želju. Pohlepna starica dobila je svoje novo korito.
Ali, ona nije odustala. Sada želi i novu kuću. Starac odlazi na more koje je još nemirnije i ponovo pozove zlatnu ribicu. Ona je i ovog puta ispunila njegovu želju. Kad se vratio kući, imao je priliku da vidi prelepu novu kuću sa novim dimnjakom.
Mislio je da sad stvarno ima sve i starac veruje da će njegova žena da prestane sa željama. Ali, ona ni s novom kućom nije odustala. Još uvek ne daje dedi mira i traži još više. Ovog puta želi da postane bogata vlastelinka i ponovo ga pošalje na more koje je sad već jako nemirno. Starac nađe ribicu i onda mu ispunjava i tu želju.
Kad se vratio kući, deda je video bogato obučenu staricu da naređuje i tuče sluge. On je hteo da joj poljubi noge, ali ona ga pošalje u štalu da joj služi.
„Živi deda i u štali,
na sudbu se on ne žali“
Prošle su tako dve nedelje kad starica odluči da zaželi nešto novo. Šalje opet starca da nađe ribicu jer ovog puta želi da bude carica. Starac joj kaže da je nerazumna i da prestane sa svojim prevelikim zahtevima, ali ona ne odustane. Iz već jako crnog mora, ponovo izlazi zlatna ribica i on joj govori ženinu želju.
„- Aoj, ribo, muke velje,
baba ima nove želje.
Postala je sasvim luda,
traži opet svaka čuda.
A ja, eto, nemam kuda,
moram da te zovem, molim,
da joj čudi udovoljim.“
Tako je starica postala bogata i moćna carica koja živi u dvorcu i služe joj sluge. Ona tera starca s dvora, a svi meštani mu se smeju. Sluge ga skoro i ubiju, a narod priča o tome da se jadan deda uopšte usudio da uđe na dvor.
Ali starica nakon nekog vremena ponovo poludi i sada želi da postane vladarica čitavog mora, a da joj zlatna ribica bude stalno na usluzi i ispunjava joj želje kad joj se prohte. Jadan starac ponovo ode na more gde je već velika oluja. On pronađe ribicu i govori joj još jednu želju svoje žene.
Ribica sada ništa ne odgovori, samo je slušala, a onda zaronila u duboko more.
„Kada ovo kaza deda,
riba njega samo gleda.
Ćuti riba, reč ne reče,
praćaknu se i uteče.“
Iako ju je starac još dugo čekao bez da zna šta se dogodilo, ribica nije došla. Kad se vratio kući video je ponovo svoju staru i raspadnutu kolibu, a pored nje i svoju siromašnu ženu koja ga je čekala uz napuklo korito.
Analiza likova
Likovi: starac, starica i zlatna ribica
Starac
Stari ribar koji već decenijiama radi isti posao – lovi ribu da bi on i njegova žena mogli da prežive. Nije u potrazi za velikim ulovom koji će mu promeniti život, ali ga na kraju nađe. Uhvati zlatnu ribicu koja može da mu ostvari sve želje. Umesto da poželi sva blaga ovog sveta, on želi da ostane skroman pa ju pušta nazad u more.
Razočaran je ponašanjem svoje žene kad joj ispriča što mu se desilo, a nakon čega ga ona izgrdi i traži da ode i traži novo korito.
Shvatajući koliko su se prohtevi njegove žene povećali on svejedno pokušava da joj udovolji na sve načine pa odlazi i moli zlatnu ribicu za sve što je poželela iako ništa od toga nije bila njegova želja.
Čak i kad ju je video da tuče sluge želeo je da joj poljubi noge, ali je završio proteran prvo u štalu, a potom i van dvora.
Pomalo ignorantan jer posmatra kako se more uznemirava svaki put kad se vrati s novom željom. Ne shvata nezadovoljstvo prirode za tolikim promenama i željama njegove žene. U nemogućnosti da se suprotstavi ženi iako zna da zahteva previše, starac ne želi da se upušta u svađe i prepirke zbog čega ispada slab. Dozvoljava da ga ona vređa, ucenjuje i isteruje iz onoga što je nekad bila njegova kuća.
Starica
Nezahvalna stara žena ribara koja po cele dane samo plete, kuva ručak i „čami“ u staroj kući. Onog dana kad joj muž ispriča da je pronašao zlatnu ribicu koja će da im ostvari sve želje poželi zapravo, naizgled, jednostavnu i običnu stvar – novo korito, jer joj staro curi i teško ga koristi.
No, ubrzo njeni prohtevi postanu sve veći, od novog korita, pa do nove kuće, toga da bude carica, a onda i vladarica celog mora što uzrokuje da, na kraju, izgubi sve.
Ružno se ponaša prema svom mužu koji je celi život svaki dan išao na more da im obezbedi hranu. Kad je hteo da joj poljubi noge, ona ga prvo protera u štalu i tretira kao slugu, a onda ga i izbacuje s dvora.
Zlatna ribica
Lik koji se ne pojavljuje u delu toliko često kao starac i starica, ali ima važnu ulogu. Sposobnost da govori ljudskim glasom i jezikom omogućava joj da se, naizgled, spase od zle sudbine da bi bila uhvaćena.
Ima mogućnost da ostvari sve želje i veoma je strpljiva u svim prohtevima sa kojima joj dolazi starac. Olujnim morem pokušava da upozori starca na preterivanje i njeno nezadovoljstvo, ali bezuspešno. Na kraju im uzima sve što im je dala.
Biografija: Aleksandar S. Puškin
Aleksandar Sergejevič Puškin bio je pripovedač, dramaturg i ruski pesnik. Rođen je 6. juna 1799. godine u Moskvi. Takođe se smatra da je bio najbolji pesnik i otac moderne ruske književnosti.
Iako je odrastao u pomalo siromašnoj aristokratskoj porodici, imao je svoju dadilju i vaspitačicu. Pa je tako od ranog detinjstva bio prepušten vaspitanju zemljoradnika Nikite Kozlova i Arine R. Jakovljeve. Kretao se u društvu mnogih intelektualaca što je još više ojačalo njegov rad.
Nakon školovanja u Liceju gde su se školovala sva aristokratska deca, bio je sve popularniji. To se nije svidelo caru koji ga je proterao u egzil. U egzilu je napisao mnoga dela, a šest godina kasnije, 1826. godine, car ga je pozvao da se vrati nazad u Petrograd.
Tokom svog života napisao je mnoga dela zbog kojih je postao veoma cenjen književnik. Pisao je pesme, drame, pripovetke i lirske pesme. Njegova najpoznatija dela bila su Kavkaski zarobljenik, Kapetanova kći, Evgenij Onjegin, Braća razbojnici, Cigani, Belkine pripovetke i Ruslan i Ljudmila.
Umro je 29. januara 1837. godine, od posledica povreda koje je zadobio u dvoboju koji je bio nejednak.