Antigonu je napisao Sofokle (rođen 497/496. p. n. e.), a tragedija je prvi put izvedena 442. godine pre nove ere. U središtu Sofoklovog interesovanja je tragični junak, suočen sa sudbinom koju su mu poslali bogovi. Antigonov antecedent povezan je sa Ehilovom tragedijom „Sedam protiv Tebe“ i Sofoklovom tragedijom „Kralj Edip„.
Analiza
Mudri prorok je savetovao kralja Tebe da nema decu, ali on ga nije poslušao i dobio je sina kojem daje ime Edip. Zbog toga je celo njegovo rođenje došlo s prokletstvom koje se protezalo i na treće koleno.
Samog Laja je nesvesno ubio njegov sin Edip, koji se kasnije oženio sopstvenom majkom Jokastom (Lajeva udovica). U ovom incestuoznom braku, on je dobio Ismenu, Antigonu, Eteoklea i Polinika.
Prokletstvo takođe pogađa dva sina koja su se našla na suprotnim stranama. Na čelu sedmoro junaka, Polinik je pojurio do sedam tebanskih kapija, a Eteoklo (kao tebanski vladar) je branio svoj grad. U toj okršaju obojica su ubijena.
Tragika Antigone počinje upravo u tom trenutku.
Elementi dela
Vrsta dela: drama, tragedija podeljena u sedam činova
Mesto radnje: kraljevski dvor u Tebi
Vreme radnje: vladavina kralja Kreonta
Tema: borba devojke Antigone za bratov pokop, pravednost, ljudsku dobrotu, poniznost i božanske zakone koji nam ujedno nalažu sve to
Ideja: trebamo uvek biti vođeni božjom pravednošću, mirom, dobrotom i nepokolebljivošću jer Onaj gore vidi sve i dopušta da naš život teče poput nabujale rijeke, ali samo uz Njegovu prisutnost.
Sadržaj prepričano, citati
Prvi čin
Prvi čin započinje Antigoninom brigom i mislima o događaju koji se zbio između njena dva brata, Eteokla i Polinika. Sukobili su se zbog vlasti kada su bili maloletni. Dogovor je bio da godinu dana naizmence vladaju Tebom, ali iako je bio mlađi, prvi je zavladao Eteoklo. No, nakon što se navršila godina dana, nije hteo da odstupi s vlasti te je prognao brata Polinika iz grada i nastao je rat.
Rat se odvijao između Argivaca i Tebanaca. Posle je Eteoklo predložio da se sukobe njih dvojica jer se to tiče samo njih i suludo bi bilo prolevati krv ostalih. Rat je završio tako što su braća probola jedan drugoga.
IZMENA: „I treće, oba brata, nesretnika dva, u istom času ista zatekla je smrt, kad jedan protiv drugog podigošemač.“
Antigona predlaže Izmeni da skupa s njom pođe pokopati brata jer je kralj Kreont dao naredbu da se Polinik ne sme pokopati i oplakivati. Izmena od straha i slabosti ne želi pa govori Antigoni da traži nemoguću stvar, no Antigona je odlučna u svojoj nameri.
Drugi čin
Kreont je sazvao svoje ljude, odnosno narod kako bi im saopštio svoju odluku. Kao što piše u prvom činu, njegova odluka je bila da Eteoklo bude sahranjen te da mu se oda velika čast jer je on primer junačkog borca za njihov grad. S druge strane, Polinik nije smeo da bude pokopan i oplakivan pa je tako ostao bez groba. Želeo je da drugi brat bude večera pticama i psima.
KREONT: „da nepokopan bude i neoplakan, da ostane bez groba i neožaljen, ptičurinama plen i psima zalogaj.“
Zapretio je stražarima da nitko ne sme prići mrtvom, inače mu preti smrt. Zatim mu je jedan stražar uplašen došao da kaže kako je neko nasipao grob i izvršio obred. Kreont je bio besan i zahtevao je da se pronađe krivac, misleći kako je to netko napravio zbog novca.
Treći čin
Stražari dovode Antigonu, Edipovu kći i zaručnicu Kreontovog sina Hemona. Pronašli su je kako zakopava grob. Antigona je Kreontu hrabro priznala šta je uradila, iako je znala za njegovu naredbu. Smatrala je da tu naredbu nije proglasio niko od bogova pa se odlučila za taj čin koji će je koštati života.
ANTIGONA: „Da umreti moram, to dabome dobro znam, sve i bez tebe. Ali pre reda mreti za korist smatram svoju i za blagodat.“
Stražari su otišli po Izmenu jer je i nju čekala ista kazna kao i Antigonu. Uprkos smrti koja je čekala Antigonu, ona se i dalje suprostavljala Kreontu, štiteći krv svoga brata zbog ljubavi koju je osećala prema njemu. Izmena želi da prizna kako je i ona pomogla Antigoni, ali joj sestra ne dozvoljava da ode u smrt kao i ona. Stražari ipak odvode Antigonu i Izmenu. Sudbina Izmene nije poznata, ali pretpostavlja se da je umrla neudata ili bez dece.
Četvrti čin
U četvrtom činu dolazi Hemon, Antigonin zaručnik i Kreontov sin. Hemon se suprotstavlja ocu braneći svoju zaručnicu i govoreći mu da je Antigona devojka čista i neiskvarena srca te želi da njegov otac promeni zapoved.
HEMON: „Po strani stojeć ja, odasvud čujem glas, da devojku tu žali čitav narod naš, jer ona, od svih žena najčistiji cvet, za dičan mora osramoćena mret.“
Konačna Kreontova odluka i Antigonina neizbežna sudbina bila je odvesti je u mračnu tamnicu i zazidati je živu, ali davati joj malo hrane kako ne bi umrla od gladi.
Peti čin
Antigonu dovode u mračnu tamnicu. Zborovođa joj govori kako trpi za očeve grehe.
ZBOROVOĐA: „no nešto te, dete, survalo tad. Ne trpiš li možda za svog oca greh?“
Zbor je tešio Antigonu da doživljava istu sudbinu kao i jedna od boginja, ali sluteći Kreontov dolazak, menjaju stav i staju na njegovu stranu. Antigona odlazeći u tamnicu govori kako se neće udati i doživeti majčinstvo, ali smatra da je izvršila pobožan čin slušajući svoje srce.
ANTIGONA: „I sad me hvata svojom rukom surovom i lišava venčanja s pesmom svatovskom, i nikad neću spoznati materinsku čar.“
Šesti čin
U šestom činu dolazi prorok Tiresija kojeg dovodi dečak. Tiresija upozorava Kreonta na njegovo zlodelo jer Polinikovo telo i krv raznose psi i ptice. Želi da Kreont posluša njegov savet i pokopa leš. Kreont je zaslepljen mržnjom i ogorčenošću te mu Tiresija s dečakom govori da će mu se bogovi osvetiti i prokleti ga.
TIRESIJA: „a traga će se roda jedan mrtvi član mrtvacima pridružit kao uzvrat brz.“
Znalo se da je Tiresija uvek u pravu i da ne širi laži pa se Kreont zamislio nad starčevim rečima i odlučio izmeniti svoju naredbu.
Sedmi čin
Dolazi glasnik i govori kako je Hemon izvršio samoubistvo, a to je čula i Euridika koja je izlazila iz dvora. Antigona se na kraju obesila i tako skratila sebi muke i boli koje joj je prouzročio Kreont.
GLASNIK: „Mi poslušasmo kralja prestravljenog reč i videsmo duboko u dnu groba tog Antigonu gde visi sapevši si vrat od usukanog vela omčom platnenom.“
Euridika odlazi šuteći i oduzima si život. Kreont, imajući pored sebe mrtvog sina, ugleda i svoju mrtvu ženu. Nakon velike tragedije koju je sam prouzročio, Kreont želi kraj, ali mora da podnosi svetlo s kojeg je proterao Antigonu.
Analiza likova
Likovi: Antigona, Kreont, Izmena, Hemon, Tiresija, Euridika
Antigona – Edipova i Jokastina kći, Izmenina, Eteoklova i Polinikova sestra. Također je bila Hemonova zaručnica. Devojka koja je vođena srcem, dobrotom, poniznošću i ljubavlju prema bratu. Nepokolebiva, razborita, borbena, neiskvarena, dobrog duha i pravednih misli, osećaja i djela. Umrla je u cvetu mladosti zbog toga što je želela da svom bratu pruži dostojan pokop.
Kreont – tebanski kralj, Euridikin muž, Hemonov otac, Antigonin, Izmenin, Polinikov i Eteoklov ujak. Bio je ogorčen, mrzovoljan, grub, bahat, srdit, pun zloće i gneva. Želeo je da se sluša samo njega i njegove naredbe. Uživao je nanositi bližnjima oko sebe zlo i nepravdu. Slušao je samo sebe i bio sebičan. Na koncu je doživeo tragičan završetak. Ostao je sam sa svojim gresima, boli i tugom. Molio je za kraj, ali nije mogao da ga dobije onda kada on to želi. Morao je da podnosi život koji je uskratio Antigoni i svojim bližnjima.
Izmena – Edipova i Jokastina kći, Antigonina i Polinikova sestra. Ona je bila slabašna, uplašena i bojažljiva devojka. Potpuna je suprotnost svojoj sestri koja je išla glavom kroz zid. Njena sudbina nije poznata, ali se pretpostavlja da je umrla neudana ili bez dece.
Hemon – Kreontov i Euridik sin, Antigonin zaručnik. Uoči sukoba između njegova oca i Antigone našao se između dve strane. Poštivao je svog oca, ali je volio Antigonu i hteo se njome oženiti. Vođen srcem odlučio je da stane na stranu Antigone. Ugledavši nju obešenu u mračnoj tamnici, počinio je samoubistvo tako što je zabio mač u srce i pao pored nje.
Tiresija – prorok koji je bio poznat po tome što je uvek govorio istinu i bio u pravu. On je potaknuo tebanskog kralja Kreonta na preobraženje, odnosno na promenu mišljenja tako što mu je rekao da se bogovi ljute i da ga čeka osveta i prokletstvo.
Euridika – Kreontova žena i Hemonova majka. Čuvši stražare kako govore da joj je sin umro, pohitala je da vidi o čemu je reč. Nakon što je saznala šta se desilo, povukla se bez reči. Kada je Kreont sa stražarima nosio Hemonovo mrtvo telo, ugledao je i mrtvu suprugu. Ona nije mogla da podnese gubitak svog dijeteta pa je odlučila da oduzme sebi život.
Biografija: Sofokle
Sofokle (495.-406. g. pr. Kr.) Bio je jedan od najvećih grčkih pesnika te najveći pisac drame u antičkoj književnosti. Rođen je u Kolonu, gradu blizu Atine i potiče iz bogate porodice koja mu je omogućila dobro obrazovanje.
Sofokle se smatra predstavnikom Periklovog vremena. Radi se o razdoblju kada je Atina doživela procvat u kulturi te intelektualnom i političkom životu.
Bio je starogrčki dramaturg. Takođe, jedan od trojice velikih tragičara, sa Eshilom i Euripidom. Iako je bio poznat pesnik, bavio se aktivno i državničkim poslovima. Napisao je 130 drama, a samo njih 114 je ostalo poznato.
Napisao je više od stotinu tragedija, ali sačuvano ih je samo sedam. Tako su poznate tragedije: „Antigona“, „Elektra“, „Kralj Edip“, „Trahinjanke“, „Ajant“, „Filoktet“, „Edip na Kolonu“. Sačuvan je i samo deo drame „Sledbenici“.
Uneo je neke novitete nakon Eshila. Tako on uvodi trećeg glumca, povećava broj osoba u horu pa ih više nema 12 nego 15, no hor sada samo prati radnju. Čovek mu je u prvom planu, delovanje i životne strasti. Isto tako napustio je mitski, grčki svet.