Radnja romana 20.000 milja pod morem govori o kapetanu Nemu, njegovoj podmornici Nautilus i o njihovom životu nakon što je Nemo prekinuo svaku vezu sa kopnom. Napisao ju je Žil Vern, jedan od tvoraca žanra moderne naučne fantastike.
Analiza
Jedan od najpoznatijih dela Žil Verna je ujedno i jedan od najpopularnijih romana u književnosti za decu i mlade. Ima karakteristike naučno-fantastičnog romana, a podmornica koja je nekad bila samo autorova vizija, danas je svakako deo svakodnevnice.
Delo govori o putovanju Nautilusa (podmornice) iz perspektive podmorskog biologa i profesora Aronaksa. Kapetan podmornice je Nemo, istraživač i izumioc koji i danas predstavlja simbol morskog kapetana. Čitava skupina kreće u pustolovinu i potragu za nemani koja uteruje strah u kosti ljudima na obali i pomorcima. Susreću neobične nemani, morske žiivotinje i upadaju u opasnost. Pisanjem o nekim tada nepostojećim izumima, Žil Vern je postao jedan od najvećih tehničkih vizionara u istoriji.
Sva svoja dela pisao je za mlađe naraštaje, stavljajući u prvi plan uzbudljive pustolovine koje su privlačne, neobične i maštovite. Dele je zanimljivo i bezvremensko, a ističe nauku. Izmišljeni likovi i sadržina i danas se koriste kao inspiracija za mnoge filmove i scenarije.
Elementi dela
Vrsta dela: naučna fantastika
Mesto radnje: podmornica, okeani i svetska mora
Vreme radnje: 19. vek
Tema: život i rad naučnika koji u podmornici plovi svetskim morima
Ideja: najvrednija je čovekova sloboda
Sadržaj prepričano
Radnja romana „20.000 milja pod morem“ počinje krajem 19. veka, 1866. godine kada su počele da se šire glasine o morskoj nemani, što je uzrujavalo brodovlasnike u Americi, ali i Evropi. Nisu bili sigurni da li se radi o lutajućem grebenu ili o nemani koja živi na dnu okeana. Problem je postao ozbiljan kada su dva prekookeanska broda pretrpila oštećenje u sudaru sa nečim nepoznatim.
Počele su kružiti razne teorije, pa je tako profesor iz Francuske, Pjer Aronaks bio uveren kako se radi o kitu jednorogu. Takvoj tezi nisu poverovali mnogi, a među njima i ekspedicija iz SAD-a koja je na fregati Abraham Linkoln na čelu sa zapovednikom Faragatom krenula da istražuje misterioznu pojavu. Ekspediciji se pridružio profesor Aronaks i verni sluga Konsej i Ned Lend iz Kanade, poznati okeanski lovac.
Tri meseca je trebalo da Ned Lend sa fregate Abraham Linkoln primeti čudnovatu neman. Bilo je to 5. novembra. Iako još uvek nisu bili sigurni šta love, započeli su trku sa brzim predmetom, a nakon potere od skoro 500 km udaraju u fregatu. Udarac je bio toliko jak da je profesor Aronaks pao u more. Konsej je odmah skočio za profesorom i nakon tri sata plutanja, našli su se na krovu velike čelične konstrukcije, odnosno broda koji može da plovi ispod mora, gde su naleteli na Neda koji je isto pao preko palube. Osmorica maskiranih ih odvode u unutrašnjost broda gde će upoznati zapovednika te velike mašine, kapetana Nema.
Kapetan Nemo je objasnio kako je želeo da ode od ovozemaljskog sveta (nije hteo da kaže pravi razlog) i tako je u tajnosti dao da se sagradi podmornica „Nautilus“. Kako je odlučio da prekine svaku vezu sa kopnom, skoro svi predmeti na podmornici nisu napravljeni od ničeg drugog nego od sirovina koje se nalaze u moru. Posada se hrani morskim plodovima, a morska voda se prečišćava tako da imaju vodu za piće. Podmornica je vretenastog oblika, osvetljena je električnim svetlom, a pokreće je elektromotor. Svež vazduh usisa sa površine i čuva u posebnim rezervoarima.
Profesor, njegov pomoćnik i harpunaš Ned nisu gosti nego zarobljenici koji će do kraja života morati da ostanu u podmornici. Koliko god je Ned šokiran činjenicom kako do kraja života neće videti kopno, toliko je profesor Aronaks oduševljen vešću da će moći bolje da upozna sve tajne podmornice, ali i podvodnog sveta.
Tako je vreme prolazilo, a trojica zarobljenika su nastavila da plove sa kapetanom i ostatkom posade. Kada su pokušali da prođu kroz Toresov prolaz, zapeli su za greben i kapetan je odlučio da će pričekati plimu koja će osloboditi podmornicu. Ned i profesor su zamolili kapetana da ih pusti na kopno kako bi ulovili malo divljači jer im je dosadila morska hrana. Dobili su dopuštenje i tako proveli nekoliko dana na ostrvu, sve dok ih nisu napali ljudožderi Papuanci.
Kapetan Nemo se nije previše uzrujavao jer je Nautilus bio zaštićen nevidljivom električnom ogradom. Petog dana je podmornica uspešno otplovila, ali odjednom se nešto dogodilo i Nemo je odlučio da uspavaju pridošlice kako ne bi bili svedoci. Drugi dan je kapetan probudio profesora Aronaksa da pomogne povređenom članu posade, ali nesretnik umire. Profesor tada shvati da podmornica može biti strašna i kako je vreme da pobegnu.
Nastavljaju ploviti i dolaze do Mlečnog mora u kome se nalazi mnogo malih planktona i posećuju mesto kraj Cejlona gde je nalazište bisera. Kapetan Nemo se kako bi spasio siromašnog lovca koji je krenuo po bisere upušta u borbu sa morskim psom. Spašava ga Ned Lend koji je harpunom dokrajčio psa koji bi inače ubio Nema. Kapetan nakon toga daruje lovca vrećicom bisera jer je morao da se izloži takvoj opasnosti.
Iako je profesor hteo da pobegne sa podmornice strast prema proučavanju ga sve više privlači, a Ned ostane razočaran jer mu je jedina prilika za beg propala, u evropskom moru kada je kapetan odlučio da se neće približavati obali. Dok Ned smišlja način kako da pobegne, Nemo je profesora odveo da vidi Atlantidu. Podmornica nastavlja putovanje prema Južnom polu i ostaje zarobljena ispod leda. Kako bi se spasili krenuli su da razbijaju led.
Profesor opet zamoli Nema da ih pusti što ovaj odbije i tako nisu videli kapetana sve dok se Nautilus nije sreo sa oklopnjačom. Iako neverovatno, ali Nautilus je uspeo da potopi oklopnjaču, a pre bega profesor, njegov pomoćnik i Ned videli su kapetana i podmornicu u borbi sa golemim morskim virom. Na kraju nisu znali šta se dogodilo i da li je Nautilus odolio strašnom vrtlogu.
Analiza likova
Likovi: Kapetan Nemo, Aronaks, Konsej i Ned Lend
Kapetan Nemo – izuzetan naučnik i pametan čovek kojeg težak život tera da krene na pustolovinu i život na moru. Hladnokrvan i samouveren, hrabar, ponosan, snažan i uvek miran. Ne doznajemo koliko je star, ali pretpostavlja se između 35 i 50 godina. Veliki je ljubitelj umetnosti i zna 4 svetska jezika. Ponosan je na svoju podmornicu koju je sam konstruisao i napravio zbog čega postaje uspešan, inovativan i sposoban naučnik. Iako možda hladan, Nemo ima veliki raspon osećanja koja izlaze na videlo u onom momentu kad gubi jednog od svojih mornara.
Aronaks – cenjeni francuski prirodoslovac i naučnik, želi da uspe i živi za to. Jedini cilj mu je uloviti morsku neman. Željan novih saznanja i otkrivanja podmornog sveta, ima veliko poštovanje prema svom pomoćniku. Na početku je oduševljen putovanjem, ali posle razmišlja o slobodi. Prema kapetanu oseća poštovanje i divljenje prema njegovom opsežnom naučnom znanju. Saosjećajan je i otvoren za poslušati probleme svih ljudi u podmornici.
Konsej – pomoćnik profesora Aronaksa kojeg verno prati na svim putovanjima. Ceni profesora i čitav svoj život je podredio proučavanju nauke i udovoljavanju profesorovim željama i potrebama. Iako po prirodi hladnokrvan, on je uslužan i sposoban u svemu i nikad ne deli savete.
Ned Lend – 40-godišnji harpunar iz Kanade koji ima neobično „spretne ruke“. Lukav, hladnokrvan i okretan, Izgleda ozbiljno, a ponekad i nagao. Hrabar je i odan svojim saputnicima i pomaže svima. Često nezadovoljan zbog ograničavanja slobode, ali verom u sebe i upornošću postiže svoju slobodu.
Biografija: Žil Vern
Žil Vern je francuski književnik koji se rodio 1828. godine u gradu Nantu (Francuska) u porodici oca advokata, koga Žil nije hteo da nasledi u advokatskoj kancelariji.
Nakon završetka pravnih studija u Parizu Žil je odlučio da se posveti književnosti. Kao jedanaestogodišnjak se ukrcao na brod koji je trebao isploviti za Indiju, ali ga je otac sprečio. Ljubav prema moru ga je držala i u starijoj dobi.
Žil Vern je u svojim romanima istraživao ne samo more, nego i Mesec, podzemlje i nestale kontinente. Delo koje je napisao za mlade ima naslov Neobična putovanja i u sebi sadrži 63 romana naučno-fantastičnog i avanturističkog sadržaja. Među njima je i 20.000 milja pod morem.
Prvi roman pod nazivom Pet nedelja u balonu napisao je 1862. godine. Samo godinu dana kasnije izlaze dela: Od Zemlje do Meseca, Put u središte Zemlje, Avanture kapetana Hanterasa, Put oko Meseca… Umro je kao bogat čovek 24. marta 1905. godine.